Зоран Костић, познатији као Цане, певач групе „Партибрејкерс“ био је наш гост у оквиру Филозофских сусрета „Осмишљавање“. Сусрети се већ годинама редовно одржавају, као ваннаставна активност, у просторијама Духовног центра „Преподобни Рафаило Банатски“, у организацији вероучитеља, протођакона Предрага Ненина, вероучитељке Милице Ненин и настваника филозофије и грађанског васпитања Гордане Дунаи.
Разговор је почео спонтано, без унапред постављене теме, како бисмо задржали камерну атмосферу.
Након кратког увода о томе шта су Филозофски сусрети и зашто смо желели да угостимо Цанета, теме су се лагано низале.
Питања која су била припремљена нису ни стизала на ред, услед динамике разговора.
У самом уводу, споменух слободно време, те је то била окосница разговора. Тој теми смо се враћали, али смо у међувремену дотицали мноштво других:
- Да ли свако од нас има своје таленте, дарове?
- Шта се дешава ако таленте занемарујемо?
- Шта се назива успехом?
- Да ли успех меримо поредећи се са собом или са другима?
- Када се „амбиција претвара у амбис“?
- Шта се подразумева под народном мудрошћу?
- Какав је однос између појединца и заједнице?
- И зашто „идеја спасења све мења“?
То су само неке од тема које су се отвориле.
Наравно, следио је и одговор на неизоставно питање:
Зашто баш музика, као начин осмишљавања постојања? И зашто баш рокенрол?
Одговори на сва ова питања нису били једноставни.
Били су обогаћени живописним примерима, од Филипа Вишњића до Рокфелера.
Као и језгровитим, а речитим – лапидарним Цанетовим ставовима, од којих би сваки могао да се постави као нова тема:
„Ниво интелигенције одређује облик егзистенције.“
„Време је лек против смрти.“
Двосатни разговор је тешко пренети, а не би имало ни смисла.
Све у свему, био је то жив разговор и жив сусрет, у коме су најважније ствари неизрециве и носе се са собом као доживљај и осећај.
Гордана Дунаи
