Ове године бележи се 220 година од рођења и 170 година од смрти једне од најкрупнијих фигура српске културе, Јована Стерије Поповића (Вршац, 1806 – 1856).
Отац српске драме, комедиограф чија дела чине окосницу националног позоришног репертоара, запамћен по Фeми и Кир Јањи, али и „Родољупцима“, ванредни интелектуалац који је критиком настојао да унапреди српску средину.
Комедиограф, писац историјских и националних драма, песник и романсијер, био је професор и адвокат у Вршцу, професор права на Лицеју у Крагујевцу и Београду, а као начелник Попечитељства просвештенија (Министарства просвете), организатор школства у Србији, писац уџбеника и реторике, један од оснивача првог сталног позоришта у Београду – „Театра на Ђумруку“, Друштва србске словесности (данас САНУ), писац трактата из области организовања научног рада и истраживања, учесник у оснивању Читалишта београдског и његових „Новина“, један од оних који су унапредили београдску Народну библиотеку, сарадник неколиких тадашњих српских периодичних публикација, културни посленик широког размаха и акције, визионар културног развитка свога народа у неколико врло битних области.
Желећи да свој народ уведе сферу културних народа, Стерија је стваралац који најбоље репрезентује хтења и домете, истине и заблуде једног доба. Обележивши време у ком је живео и активно деловао, ова монументална личност са својим визијама била је и изнад и испред њега.
