Тридесет првог марта навршава се 150 година од рођења Борисава Станковића (1876–1927), писца који је почетком XX века модернизовао српску прозу. Рођен у Врању, Станковић је у својим приповеткама, романима и драмама обликовао упечатљив књижевни свет јужне Србије са снажним осећањем за језик, атмосферу наглашене социјалне и еротске напетости и унутрашњи живот ликова.
У роману Нечиста крв (1910) приказао је трагичну судбину Софке и распад старог врањског грађанског света, док у драми Коштана, једном од оних које су постале окосница националног позоришног репертоара, плени Митке, који изриче незаборавну реплику о томе да је човек само за бол и муку здаден. Посебно место у његовом опусу имају и приповетке сабране у књизи Божји људи, у којима се бави судбинама ликова с друштвене маргине.
Поникао на традицији реализма, уводећи нове, интригантне теме и књижевне технике, овај модернизатор – данас класик српске литературе – снажно је утицао на многе наше писце.
