Матица српска – најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је 1826. године у Пешти, у време јачања свести о потреби очувања националног идентитета. Деловање Матице српске било је усмерено на представљање српске културе у Европи, као и на просвећивање народа. Основу је чинио Летопис, часопис покренут 1824. године.
Потписи оснивача Матице српске
Седиште Матице је 1864. године пренето из Пеште у Нови Сад. Делујући у Српској Атини, Матица српска је постала симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства. Личности окупљене око Матице повезала је племенита идеја о стварању једне, јединствене кошнице и став да је част деловати на ползу свога рода и отачаства. Захваљујући задужбинарима као што су Сава Текелија, Марија Трандафил, Михајло Пупин и други, из њених фондова финансирани су капитални културни и научни пројекти. Истовремено, старала се о школовању даровитих ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.
Матица српска данас има око 2.000 сарадника који раде на бројним научним и развојним пројектима у различитим одељењима. Осим Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа у Европи, објављује и десет научних часописа, као и капитална издања наше културе и науке: Српску енциклопедију, Српски биографски речник, Речник српског језика и Правопис.
Библиотека Матице српске чува више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку српског сликарства од XVIII до XX века. Издавачки центар наставља дугу традицију Матичиног издаваштва, познатог по квалитетним и пажљиво одабраним књигама.
