У суботу, 29. новембра 2025. одржано је Републичко такмичење у беседништву у организацији новосадске гимназије ,,Светозар Марковић“ а у сарадњи са Српским филозофским друштвом и Естетичким друштвом Србије.
Ове године наш представник био је Михајло Манигодић из IV10, а његов ментор професорка филозофије, Даниела Сувочарев.
Ово такмичење одржава се по двадесет седми пут под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине. Ове године осим ученика из наше школе, такмичари су били из Новог сада, Београда, Чачка, Пожаревца, Суботице, Шабца… Поносни смо што наша школа учествује од самог почетка са завидним резултатимаа, а тако је било и ове године.
Учеснике је оцењивао стручни жири у саставу:
- проф. Др Уна Поповић, секретар Естетичког друштва Србије и редовнипрофесор Филозофског факултета у Новом Саду
- проф. Др Гордана Штрбац, ванредни професор Филозофског факултета у Новом Саду
- проф. Др Горан Рујевић, ванредни професор Филозофског факултета у Новом Саду
Надметање се одржало у две дисциплине:
- говор на задату тему (припремљен говор)
- ex tempore (импровизовани говор)
Овогодишња задата тема је гласила: „Човек је трска која мисли.”
Знаменита мисао Блеза Паскала отвара низ егзистенцијалних, егзистенцијално-онтолошких и етичких питања, која могу да буду предмет беседничких тумачења.
У овој категорији – говора на задату тему Михајло је освојио 3. место и то за естетско – стилске елементе.
За импровизовани говор ученици су добили тему пола сата пре излагања и она је гласила „ Здрав разум је нешто што је најбоље подељено у свету.” Мисао Рене Декарта која је беседнике тренутно инспирисала. Ова дисциплина је можда и најатрактивнија, али уједно и најтежа јер припремајући се за њу они морају добро да савладају све реторичке елементе. Дисциплина extempore је посебно значајна, јер се у њој демонстрира култивисана интелигенција ученика.
Михајло је у дисциплини импровизованих говора освојио 2. место
Беседник је у неку руку као глумац на позорници, само што не изговара туђи текст, него говори своје ставове у које је дубоко уверен. На овом месту он мора да презентује снагу и лепоту вербалног изражавања спојену са адекватним гестовима и мимиком, како би био што убедљивији публици којој се обраћа. Све ово заједно треба да остави дубоки траг у душама слушалаца и да их подстакне да цене, добро истинито и лепо. Да их подстакне на мишљење и на делање као и да их припреми за доношење сопственог суда о говорницима , јер и публика има свој глас којим награђује оног беседника који им је био најубедљивији.
Михајло Манигодић је освојио глас публике и од стране њих он је победник.
